Slider Svet satkan od Magije 

Ti si ćerko tatin sin!

 

Pucano je iz puške taj dan. Komšije su se veselile i oplele po pivu, kao što i nalaže stari srpski običaj kada se rodi dete. Ipak, prokomentarisao bi neko od starijih žena, bolje bi bilo da je rođeno muško. Njena rodbina nije ništa opovrgla, već je samo nastavila da se raduje prinovi, dok je iz velikih zvučnika treštala ona grandovska muzika što se može naći na DM satu.

Sve se orilo kod kuće, dok je žena ležala sama u bolnici, sva srećna jer je od sada dobila novu ulogu u životu, po mnogima najvažniju, ulogu majke.

Nekoliko godina je prošlo i od te bebe nastala je devojčica. Veoma brbljiva, čupave kose i večito umrljana čokoladom. Posmatrala je majku kako radi kao luda napolju, zajedno sa bakom, koje nisu znale podelu na muško ženske poslove, osim kada su muški članovi porodice naznačili da su muškarci time što im na pamet ne bi palo da pokupe makar mrvice sa stola nakon što jedu. Ipak, ako je bilo potrebno ići i raditi neki težak fizički posao, tada za žene nije bilo izgovora.

Devojčici je sve ovo bilo veoma čudno, ali kako je bila mala, shvatila je da verovatno još ne zna kako svet funkcioniše.

Prošlo je još nekoliko godina. Bila je peti razred osnovne škole i začula je jednog drugara kako na terenu dovikuje drugom :”Trčiš kao devojčica.”
Zapitala se tada, šta li mu znači to, trčiš kao devojčica.
A kada ga je upitala, on se samo nasmejao i odgurnuo je uz reči :”Skloni se glupačo, šta ti znaš, ti si žensko.”

Došlo je i tinejdžersko doba. Posmatrala je njene vršnjake kako, što bi se u žargonu reklo, a za šta standardni srpski nema tako jasnu reč, “muvaju” druge devojčice time što ih zadirkuju zbog ženskih karakteristika koje se u tom dobu pojavljuju.

I posmatrala je te iste devojčice kako idu u nebo od sreće kada dečaci obrate pažnju na činjenicu da one postaju žene. Smejala im se i pitala gde im je njihovo samopoštovanje. Ipak, nije više puno mozgala o tome.

Rasla je i rasla, a u svakoj sferi svog života naišla bi na neki muški primerak koji bi joj se ili rugao “zato što je slabiji pol” ili zato što, kako oni kažu “žene ne mogu da rade teške stvari”.

Sada je dovoljno odrasla i shvatila da će na ovakve primerke uvek nailaziti. Da će je baba uvek oslovljavati sa “sine”, zato što je ona i dalje duboku u patrijarhatu, iako pokušava da vrda iz istog. Ipak, i dalje je deda taj koji je glavni u kući.

E ova mlada žena je odlučila : Ako bude živela u kući sa muškarcem, naučiće ga osnovno. Nije ona bila ni njena baba, ni njena mama, pa da joj muž ne kupi ostatke svoje hrane sa stola. Nije bila ni njen otac, ni njen deda, da ume da popravlja mašine, ali to je nije činilo manje snažnom, niti manje ravnopravnom sa njima.

Ona je osoba, kao i oni. Sa osećanjima, sa egom, sa sopstvenim mišljenjem. Nije došla na ovaj svet da dvori nikog. Niti da ima umanjenu vrednost zato što je ženskog pola.

Ravnopravni smo, ali nismo jednaki. Kao što muškarci nikada neće mesečno trpeti bolove kao da vas neko čekićem mlati ili eventualan prizor crvene tekućine iz tela, koja ženi omogućava ne samo da rađa decu, već i da živi. Ipak, za one koji nisu sigurni kako sad to “da živi”, idite na Gugl, jer se makar u 21. veku može naći svaka informacija.

Ali, bitno je istaći da se neće ni devojčice suočavati sa istim životnim izazovima kao i dečaci. I zato, ova mlada žena je shvatila, diskriminacija je diskriminacija.

Kada nekog prozivaš na osnovu ličnih aspekata, poput pola, izgleda ili bilo čega sličnog ( da, i muškarci nailaze na diskriminaciju!) ti si kukavica. Jer uvek je lakše metu staviti na tuđa leđa i posmatrati kako se oni do čijeg mišljenja Vam je stalo (bojite se da ćete biti odbačeni) kreću u napad na one koje ste Vi obeležili.

Ali ono što ne shvatate jeste da su iste te skupine “jakih i hrabrih” koji šire mržnju, zapravo oni koji najmanje vole svoje postojanje na ovoj planeti.

I zato, neka dečaci i devojčice budu ravnopravni i neka poštuju svoje nejednakosti. Svakako, ne bi bilo zanimljivo da smo svi isti.

 

Tata kaže da sam filozof, a ja samo volim da pričam.

Related posts