Kate's beauty planet 

Summer #4 | Travel post | Dojran – mesto gde je nemoguće pronaći taksi! | Kate’s Beauty Planet

Rešila sam da među ovim silnim tekstovima o kozmerici i šminki ubacim i par postova o mom letovanju (neki kao travel postovi).  Tako da ću krenuti redom i pisati o prvom mestu koje sam posetila na odmoru, To je bilo Dojransko jezero u Makedoniji.

Razlog zbog kog smo išli ovde je zato što je na graničnom prelazu Dojran između Grčke i Makedonije mnogo manja gužva nego na ostalim prelazima. Čekali smo 10 minuta ka Grčkoj a u povratku smo bili jedini. Razlika u kilmetraži je nekih 30km više ali imate priliku da posetite Dojransko jezero i napravite lepu pauzu.

Naša pauza ovde je trajala ceo jedan dan. Pre polaska na more smo rezervisali sobu u Dan-Dar apartmanima koji se nalaze na ulazu u mesto Novi Dojran. Ovde smo se divno proveli, mesto je jako lepo sređeno, čisto, ima i bazen, naravno i internet. Osim gazdi koji su malo stariji, ostali koji rade ovde su uglavnom njihova deca i posao je porodični. Tako da odaju jako dobar utisak porodičnog i gostoprimljivog mesta. Gosti uglavnom svi sede oko bazena gde se nalazi i restoran sa svim jelima koje možete poželeti. A ova porodica se bavi proizvodnjom vina tako da svako ko prenoći kod njih dobija jednu flašu njihovog vina.


 
Jako je lepo mesto i svima bih ga preporučila. Nama je ova pauza značila jer smo putovali sa decom ali i da smo bili sami i te kako bi nam prijala a vreme nas je odlično poslužilo. 

Što se tiče samog jezera Dojran, najlepše ga možete osmotriti i uživati u njemu ako kao i mi krenete od Novog ka Starom Dojranu pešaka (nekih 5km). Šetali smo pored samog jezera i sve vreme se pitali kada ćemo da stignemo do mesta gde se nešto dešava jer je ovaj put potpuno pust, nema nikog osim vozila koja sve vreme prolaze.

 


 
 

Nakon nekih sat-sat i po vremena pešačenja, svadjanja oko toga čija je ideja uopšte bila da podjemo pešaka, i kako ćemo se vratiti nazad stigli smo do mesta Stari Dojran.

Tu je već za razliku od novog dela grada, mnogo lepše i življe. Prodavnice rade, ima restorana i kafića, prepuno je tezgi sa drangulijama i suvenirima, kao i grickalicama. Šetalište je odmah uz jezero koje je u mraku delovalo kao more a i mirisalo je tako. Mene je ovaj deo grada podsetio na primorska mesta onakva kakva su bila pre 15 godina i koja su mirisala na svežu ribu i so. Ovaj osećaj me je vratio natrag u detinjstvo i jako lepo sam se osećala, odmah sam zaboravila silno pešačenje i pitanje kako ćemo se vratiti nazad.

Pocrkali od gladi, seli smo u prvi restoran na koji smo naišli. Kako je rekao naš prijatelj saputnik, “restoran u kome roštilj podmazuju znojem” obećavao je samo divnim mirisom hrane.

 


 
Imali smo veliku želju da probamo dojranskog šarana, jer smo čuli da je mesto po tome poznato tako da smo to i poručili. Hrana je bila u redu, mi smo bili gladni, pojeli smo sve što se našlo na stolu sa velikim uživanjem. Šaran nam se jako dopao kao i sve ostalo što smo poručili. Sve u svemu, bilo je odlično.

 

 
 

 
Cene u ovom restoranu (restoran Kazablanka) su nam delovale pristupačno mada se nismo baš snalazili sa denarima, ceo račun nam je ispao oko 28€ za četiri odrasle osobe i troje dece. Mislim da bi i kod nas (u Nišu bar) toliko platili.

Moram da kažem da su Makedonci jako jako ljubazni, gostoprimljivi, fini i druželjubivi ljudi. Meni je bilo mnogo lepo ovde, kupila sam par suvenira među kojima je i jedan glineni pekač.
Cene su inače u Makedoniji niže nego kod nas, i jedan savet od mene je da gorivo na putu ka Grčkoj natočite u Makedoniji jer je čini mi se za trećinu jeftinije nego kod nas.

E sada, zašto je ovde nemoguće bilo pronaći taksi i vratiti se u apartman? Možda zato što izgleda postoji samo jedno vozilo na koje smo čekali nekih sat vremena i koje je prolazilo pored nas svakih pet-deset minuta a vozač (koji izgleda nema kolegu) je samo mahao da ga čekamo. Na kraju smo vožnju platili čini mi se 100 denara što nije bilo skupo.

Bilo je još lepih i zanimljivih stvari koje sam ovde videla. Glavna ulica je puna velikih platana, a najveći od njih sam uslikala i mislim da je ovo inače najveći koji sam u životu videla. Takodje imaju i plaže sa ležaljkama gde možete izaći, sunčati se i okupati se u jezeru.

 

 
Stvarno je divan gradić. Žao mi je što nismo imali vremena se da malo raspitamo o istoriji i da posetimo neko značajnije mesto. Ovako smo se najeli, napili, odmorili i nastavili put.

Kad sam kod pića, makedonsko pivo Skopsko je jedno od najlepših koje sam probala. Da li mi je toliko prijalo zbog velike vrućine i sedenja na suncu, ili je stvarno tako dobro, ne znam. Meni je bilo odlično u tom trenutku i baš sam zapamtila ukus.

Mislim da sam ispričala sve utiske o Dojranskom jezeru i gradiću na njemu. Nadam se da vas koji ste pročitali tekst do kraja nisam udavila i dosadila vam. Ukoliko je neko posetio ovo mesto neka mi javi svoje utiske a ko nije neka to uradi obavezno kada putuje ka Grčkoj. <3<3<3

Student fizike, mama i jako pozitivna osoba.

Related posts