Školarci, cveće i isfrustrirane majke | Dnevnik jedne konobarice

Mislim da je ovo najfamozniji dan u godini, ovaj čuveni 1. septembar. Nažalost to više nije najvažniji dan za prvake ili najgori za srednjoškolce, ovo je dan majki. Da, dobro ste pročitali, 1. septembar je drugi 8. mart i ja sam se danas uverila u to.

loading…

Radila sam prvu smenu, a kafić u kojem radim nalazi se izmedju vrtića i osnovne škole. Jutros, onako uspavana primetila sam gomilu ljudi i shvatila sam da su to školarci. Medjutim nije mi bilo jasno zašto ima toliko odraslih. I onda sam se setila! Pa današnja deca su nesposobna da sama idu u školu i to deca od prvog do osmog razreda! Današnja deca svojim učiteljicama daju cveće kao poklon za prvi dan škole. Ups, pogrešno sam se izrazila. Ne daju to deca, već roditelji i oni su ti koji insistiraju da ih voze u školu. Verujte mi na reč, vozikajući ih do škole kradu im jedan veoma lep deo detinjstva. Nema ništa lepše nego sa gomilom drugara se vraćati iz škole, usput zazeleniti pantalone bacajući se po travi i deliti jednu čokoladicu na nekoliko delova.

Što se tiče cveća verujem da je to način da se već na početku osigura poneka petica. Inače, ne znam da li ste čuli da su frizeri i šminkeri imali juče pune ruke posle. Pa, ne mogu mame da se pojave prvog dana škole u svakodnevnom izdanju, jer to je poseban dan.
Onu decu koju roditelji ne dovoze kolima u školu ili ih čak i ne prate do škole odmah se zna da su siromašni, iako možda čak i nisu.
Ukoliko deca žele da poklone nešto učiteljici neka se oni sami snadju i mogu čak i kao nekad da beru cveće na koje nailaze na putu do škole (ali vozikanjem im i to uskraćujete).

Dragi roditelji, zaista verujem da je najteža stvar na svetu biti roditelj, ali dozvolite svojoj deci da postanu samostalni i sposobni ljudi i omogućite im normalno detinjstvo.
Shvatam da su ovo teška i ružna vremena i da strahujete za svoju decu. Medjutim, život u strahu nije život već samo beg od života.

   

About Tamara Varda

Konobarica iz nužde, peto dete i najponosnija tetka. Knjiga i slatkiša nikada dosta, a jedina stvar koju mi niko ne može oduzeti je biblioteka u mojoj glavi.
View all posts by Tamara Varda →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *