philosophy.of.fashion 

Sarini putopisi: Beč | PHILOSOPHY.OF.FASHION

Nisam od onih osoba koje kada negde putuju moraju da isplaniraju svaki sekund vremena koje imaju u tom mestu. Iritantni su mi ljudi koji moraju da obiđu baš sve turističke atrakcije i ostaju nezadovoljni ako ostane išta što nisu videli. Ustvari, spadam u kategoriju ljudi koji odlaze u sasvim drugu krajnost. Ne planiram ništa. Ništa ne proveravam online, niti na instagramu  pregledam slike svega što ću obići. Moj drug za putovanja, moja sušta suprotnost, mi je u subotu, u bašti Šembruna, rekao kako zamak nije ništa specijalno jer ima osećaj kao da ga je već video. Naravno da jeste kad je pregledao sve moguće objavljene slike. Mene je palata oduševila uprkos činjenici da sam je već jednom videla pre par godina. Nismo ulazili unutra, ali su zaleđene fontane i krošnje prekrivene snegom bile dovoljne da me ostave bez daha. Nakon toga smo se izgubili tražeći centar. Uživala sam u svakoj skrivenoj uličici i svakoj katedrali koja nije okružena turistima. Želela sam da vidim Beč u novogodišnjoj atmosferi, kroz oči njegovih stanovnika, a ne turista i upravo to sam i dobila. Sneg je prekrivao ulice, ali je bilo sunčano. Vazduh je mirisao na kuvano vino i cimet, a gomila ukrasa se prodavala na svakom ćošku. Ljude je grejala zimska euforija iako je telefon pokazivao nula stepeni. Kako sam tog jutra u grad stigla sa temperaturom nisam imala snage da obilazim centar, trčim za njim i razgledam sve atrakcije koje se “moraju” videti jer sam tu, iako sam ih ne tako davno već sve obišla. Pustila sam ga da sam juri sve što želi da vidi i prepustila se atmosferi. Šetala sam po buticima i udisala mirise novogodišnjih sveća, kupki i mleka za telo. Sedela na zaleđenoj klupi i posmatrala ljude obučene kao vilenjake kako izvode očajnu koreografiju uz još očajniji nemački rep. Razgledala prodavnice čokolada u kojima su naređani Deda Mrazovi veličina od igračke iz Kinder jaja pa sve do onih koji su verovatno viši od pravog Deda Mraza mamili prolaznike. Zaljubljeno sam prolazila kroz božićnu pijacu ne tražeći ništa specijalno i samo posmatrajući ljude. Kada bih sve ovo rezimirala rekla bih samo- uživala sam. Uživala sam u atmosferi, u lampicama i jelkama, u toploj čokoladi i ljudima. Odlučila sam da ovaj put ne moram sve da vidim i bilo mi je prelepo. Shvatila sam da čar putovanja nije u jurcanju naokolo kako bi video nešto što svi kažu da treba da se vidi niti u forsiranju sebe da sve strpaš u jedan dan. Čar je u tome da uživaš uprkos tome što si se izgubio ili si bolestan ili nisi našao baš tu jednu građevinu koja ti je specijalno značila da je fotkaš za instagram. Čar je u tome da ostaviš nešto i za sledeći put kako nikada ne bi prestao da budeš zaljubljen u mesto koje si posetio i kako bi mu se iznova vraćao.

Paradoks u jednom telu. Delimično filozof, delom zaljubljenik u estetiku i sve ono lepo i moderno.
Lutalica. Ponekad previše racionalna i objektivna, a povremeno nesvesna svega oko sebe.
U šuštini, spremna da vam poklonim ulaznice u moj svet, ukoliko mi dopustite da vas zainteresujem za njega.

Related posts

Leave a Comment

What is 3 + 4 ?
Please leave these two fields as-is:
IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)