Raskrsnica

Znate onaj osećaj, kada se srce i mozak ne razumeju?
Ono kad svako krene na svoju stranu, a sa sobom ponese i deo duše, pa telo ostane prazno.
Srce samo želi da voli i kada na sebi nosi metu. Ono oseća svoju metu i ponosno je nosi, kao orden.
Ne mogu ga kriviti, to mu je svrha.
Srce ne zna za bol dok ne bude slomljeno. A ono se ne sastavlja, jer srce najviše krvari.
Dok mozak zna da je drugi put sigurniji i svetliji, da im je budućnost tamo bolja. Zna i da srce živi u tami, ali njemu ne vredi pričati.
Oh..Tvrdoglavo srce..

loading…

Zašto skačeš kada ne znaš da letiš?
A duša tako iscepana i bedna, luta putevima kojima je vode.
Nada se duša, da će ponovo biti cela. Da će se mozak i srce konačno složiti i biti srećni kao nekad. Seća se ona, kako su davno njih troje igrali kao jedno.
Tada je telo još bilo živo..
Ovako je samo lutajući katastrofa. Ne zna ko je, ni šta je. Ne zna ni zašto je tu gde jeste, ni zašto ne oseća ništa, baš ništa…
Ali svi se pitaju isto.
Da li će i kada biti kao ranije?


About Irena Đorić

Obična devojka neobične licnosti. Zaljubljenik u modu, knjige i sport. Dete sreće, zarobljeno u svetu odraslih.
View all posts by Irena Đorić →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *