“Profajler” – Moj ugao priče|Avanture umorne mame

Prvi susret sa knjigom – taj prvi pogled na njene korice u meni je probudio neki osećaj između nemira i uzbuđenja. Prosto rečima se taj osećaj teško opisuje. Privukla me je kao magnet, vrlo jak magnet koji prosto vuče da se zaroni sve dublje i dublje u tajne koje su ispisane na njenim stranicama. Tajne koje ni u ludilu nisam mogla da zamislim. Tajne, koje su toliko jake da se pri samom pogledu osećaju tolike vibracije da se i puls ubrzava. Okretala sam je, čitajući sinopis i pri samom čitanju tih nekoliko rečenica imala sam osećaj kao da vulkan pokušava da eksplodira u meni.

Otvaram knjigu i dočekuje me slika mračne siluete sa porukom :

„Svaki čovek ima… LAŽ u koju veruje. TAJNU koja ga je zarobila. ISTINU koja ga je oslobodila. Svaki čovek ima trenutak… TRENUTAK koji je sve promenio. TRENUTAK koji ga je promenio.“

Dugo se zadržavam na toj poruci. Razmišljam… Trenutak je taj koji u životu menja sve. Dobro za zlo, zlo za dobro. Trenutak je potreban da se sve promeni. Pročitavši knjigu sada znam šta je trenutak značio za Marinu, za Đorđa, za Aksentija, za Snežanu… Da se taj jedan jedini trenutak nikada nije desio, Snežana se nikada ne bi ni rodila…Ali život je čudo, trenutak još veće…

Marina na prvi pogled sasvim obična devojka, devojka kao i svaka druga. Kao mlada je izgubila majku, ali taj nedostatak dobri Đorđe ( njen otac ) trudi se da joj nadoknadi. Međutim jedan trenutak, jedna loša odluka, menja Marinin život iz korena. Menja njeno juče i njeno sutra. Smeh zamenjuju suze. Marina je tog kobnog trenutka umrla, ona je umrla, ne fizički već mnogo gore, umrla je psihički. Nakon petnaest dugih godina kreće njena borba, borba za pravdu, borba za bolje sutra. Padaće, ustajaće, ali najbitnije od svega izdržaće do kraja.

Đorđe, dobar otac, vrhunski policajac, trudi se da Marina ne oseti nedostatak majke u svom životu. Posao, po meni i nije mu najbitniji, više kao da mu predstavlja beg od stvarnosti. Stvarnosti ( užasne stvarnosti ) koje će tek postati svestan.

Nikola, jako težak lik za tumačenje, bar meni. Dobar glumac i savršen manipulator. Lik tipično poremećenog čoveka. Na početku knjige je divan prijatelj, komšija, kolega. Profesionalac u poslu koji radi – policajac. Dečko za primer. Međutim kasnije njegov lik prelazi u monstruma. Monstruma ogromih razmera, onog koji uništava živote drugih, menja ih iz korena.

Aksentije, lik koji rame uz rame sa Marinom isteruje pravdu. Lik koji je motivisao Marinu da se izdigne kao feniks iz svog pepela u kome je bila zaglavljena dugih petnaest godina. Vrsni haker kojem je samo jedno bitno, da istina ugleda svetlost dana. Po meni pored Marine jedan od bitnijih likova ove knjige. Bitna karika u lancu pravde i istine.

Snežana…tužna devojka, zarobljena u koži druge osobe. Nekada je bila srećna, nekada je bila neko sasvim drugi…Druga osoba, drugo ime…Trenutak, jedan jedini trenutak i jedna loša odluka su je stvorile… ( Kada pročitate knjigu sve će vam biti jasno )

Knjiga koja je na mene do sada ostavila toliko jak utisak da prosto ne može da se meri ni sa jednom knjigom koju sam do sada pročitala. Toliko dobro osmišljena cela priča. Toliko realna i poučna priča. Tera nas da se zapitamo da li dobro poznajemo bliske ljude oko sebe. Da li i oni imaju neke tajne. Koliko samo postoji žena koje su iste kao Marina, koje mi srećemo svakog dana, kojima zavidimo. Žene koje ćute, koje pate u svojoj tišini, u svom bolu. Dobra pouka cele knjige je da ne treba da se žene stide toga ako su zlostavljane, ako su silovane. Ne treba da ćute o tome, to nije njihova sramota, to je sramota monstruma koji im je to uradio. Ne trebaju da spuštaju glavu, trebaju da idu podignute glave jer su preživele, jer su govorile o svemu, jer su skupile hrabrost da prijave monstrume, jer su tako spasile još mnogo žena od iste sudbine.

Tamari samo mogu da poručim, svaka čast ženo, svaka čast na ovakvoj knjizi, na ovakvoj priči. Razbila sam se u hiljade komada čitajući je, svaki deo knjige proživela, saživela se sa Marinom. Jer kada se sagleda šira slika cele priče, svaka od nas može da bude Marina.

About Hristinina mama

Mama jednogodišnje devojčice, zaposlena puno radno vreme (24h). Nespavanje i umor su mi svakodnevni saveznici, frizura i šminka misaona imenica, ali uz osmeh sve se lakše rešava. :D
View all posts by Hristinina mama →