Potrošena duša

Tup osećaj u grudima, tri sata iza ponoći i disanje koje sve više prelazi u borbu za dah.
Preteške misli oduzimaju dušu i telo, ne pitajući za cenu.
Bol se pretvara u nož i otvara sve rane, rane koje još uvek krvare..
Osećaj bespomoći preplavlja sobu. Hiljadu pitanja na koja odgovora nema, bol ne posustaje, a svaka sledeća misao ostavlja trag na duši.
Tama, tišina i praznina…
Vreme kao da je stalo.. Kao da ništa oko mene ne živi.
Slane kapi slivaju se niz obraze i stapaju sa bledilom lica, dok lagano završavaju u krajicku usana.
Dosta tupih emocija preplavi biće, a mi sve to čuvamo u sebi i nadamo se da ce proći.
Ali neće.
Ožiljci postaju sve veći, oni ne nestaju. Urežu se u najsitniju poru, a na nama je da je ih prihvatimo. Jer kao i uspomene, oni postaju deo nas.
Vrisak, jecaj, opet tup bol u grudima.
Još jedan deo mene nestao je u mraku prazne sobe,
slio se niz slane kapi i zauvek utihnuo u vrelini daha potrošene duše.

loading…


About Irena Đorić

Obična devojka neobične licnosti. Zaljubljenik u modu, knjige i sport. Dete sreće, zarobljeno u svetu odraslih.
View all posts by Irena Đorić →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *