Mrzim ljude sa kratkim fitiljem

Sedela je u malom skučenom autobusu, koji je po njenom mišljenju više odgovarao kombiju, jer je svakako imao mesta za samo deset duša.
Ipak, kao po navici, vozač je pustio sve koji su kupili kartu. Ona je uvek smatrala koliko to govori o njemu kao čoveku, dok je posmatrala njegov lik, kako mu se brazde koje su već standardne kod muškarca od 40-ak, kod njega još više useku. Briga. Ipak treba ugoditi napornom srednjevečnom šefu, koji će pogledati na kraju dana novac na računu. Treba ugoditi i srditim putnicima koji smatraju da im on nanosi nepravdu kada pusti da stoje u uzanom nazovi-autobusu, dok vazduha ponestaje sa svakom pridošlicom koja pruža papirić koji svedoči izdatku iz novčanika i nimalo nevinom cifrom za sivu ekonomiju. Ipak, garantuje putešestvije u ovoj beloj krniji sa tamno plavim sedištima i veoma nezgodnim ulaznim vratima. Radio frekvencije su bile podešene na jedan popularni radio, koji je često imao dobre pesme. Ali nekako, od samog početka puta, čule su se samo teške emocionalne pesme, koje su dodatno otežavale minute. Svaki se vukao, dok su dve devojke iza nje, ogovarale neku sa Poljoprovrednog fakulteta, koja nije umela da namesti plavu senku i izgleda da joj je najveći greh što se često preglasno smejala. Ne mogavši da sluša ni žalopojke, ni klevetu, devojka izvadi par svojih belih slušalica i polete u svoj svet.


Ipak, iz njenih maštarija izbaci je dreka bebe od svega nekoliko meseci. Okrenula se da osmotri situaciju, a njeno malo okruglasto lice bilo je sasvim zajapureno. Onih pet dlačica što su joj virile ispod kapice, bile su natopljene znojem, a majka joj je nežno pirila u kosicu i pevala pesmu. Mogla je samo da zamisli koliko je toj ženi bilo neprijatno. U tom momentu začu se :”Molim Vas, smirite Vaše derle, ipak se i ostali pošten svet vozi ovuda.”

loading…


Devojka isprati glas žene koja je odesečno podigla glas na mladu ženu i osmorti usekle tamne braon oči, oštar nos i čvrstu donju usnu. Ipak, svoje izlaganje nije nastavila, već je samo strogo pogledala i u ženu i u bebu, koja je u tom momentu nemo gledala staricu, a potom se okrenula napred.
“Mrzim ljude sa kratkim fitiljem”, odgovorila je devojka mladoj ženi i toplo joj se nasmejala. Podigla se malo sa svog sedišta i pogladila glavu malog čupavog stvorenja koje ju je opčinjeno gledalo, a potom svojom malom rukicom, zahvatilo njenu.
Žena joj je uzvratila :”Evo i ja, od danas.”
Ipak, ne dajte joj na zlo. Ta baka je te nedelje izgubila nekog veoma dragog, pa joj je svako bio kriv. Ipak, nekim ljudima je najteže izdržati sopstvene emocije. Vozač je primetio malu halabuku nazad i pogledao u gornji retrovizor. Osmotrio je putnike i samo nežno pogledao u detence koje se sada već cerilo iz majčinog naručja. Mora da je u sebi pomislio koliko je samo ovakvih i sličnih situacija imao priliku da vidi u ovom kršu. A koliko će ih tek imati…


Tata kaže da sam filozof, a ja samo volim da pričam.

Related posts