IGNIST.rs Slider 

Jedan čovek | IGNIST.rs

Jedan čovek. Jedan um. Hiljadu njih u nama. Koga? Koliko njih? Ličnosti ili ipak samo prividna koža lica koje nemamo? Ličnost kao podeljena karikatura u izobličenom obliku višestruke formi i njene promenljivosti. Idealni spoj mehaničkog razmišljanja i imaginarnog neizbežnog dela uma, neophodnog i konstantno prisutnog.  Možemo li bez njega? Možemo li hodati umesto trčati,  ili su naše noge previše teške? Možda je i to samo deo iluzije. Jedan čovek. Jedna šansa da to i bude. Hiljadu pogrešnih skretanja ka ispravnom pristupu, hiljadu neispravnih delova u nama, nezamenljivi su. Koliko delova je potrebno da se pokvari da bismo znali kako da se sastavimo? Ili možda ne možemo?

loading…

U čemu je poenta ideala ako je naš ideal narušen i oštećen u gubljenju savesti? Ali, opet, da li se upravljamo po samo jednom idealu ili je dovoljan jedan ako znamo da vredi za bezbroj manje vrednih njih? Šta je zapravo dovoljno? Jer nema merila za ono čemu težimo, nema granice u nama kada granice nikad nisu ni postojale za nas. Ali pojave se. I želimo da ih dostignemo da bi ih prešli. Ispreči nam se um. Varljiv i lukav. Sve je u njemu, sve potiče od njega. I u svim njegovim igricama smo sitne figure, laka meta i polovne lutke na navijanje. Ali mi nismo njegova imaginacija, mi smo najstvarnije žrtve sopstvenog uma, i to je činjenica. Želimo da budemo iluzionisti svakodnevnog života, plesači u svom kavezu, mađioničari koji stvaraju nepojmljivo, za sebe, zbog sebe, ono što nam je potrebno, ono što ne možemo imati. Želimo mi mnogo toga, ljudi ko ljudi. Sa psihom koja je magnet za sve naše greške i postupke koji se prepliću samo da se uhvate u koštac sa onim što je ispravno. I tu se pomešaju, tu se izgube i upletu u paučinu iz koje se teško izvučemo. Jedan čovek. Jedan um. Sam sa sobom, sam protiv sveta koji ga guta i izaziva da ostane čovek. Ili da postane niko i ništa. I dolazimo do perspektive. Kako gledamo na postajanje i ostajanje onoga što jesmo ili nismo. Percepiramo sve što je ispred nas i kako da to sagledamo. Možemo li videti iza zavese sašivene od manipulacije uma ili ćemo stati ispred nje prihvatajući da ne postoji ništa iza nje što se može promeniti? Da li ćemo odustati da je povučemo iz straha da nemamo sposobnost odbraniti se od manipulacije? I mi postajemo magnet za loše, pogrešno, neshvatljivo i nepoznato. Zašto? Adrenalin. Radoznalost. Potreba. Želja za otkrivanjem i iskušenjem. Za iskustvom. Za onim što nas može povrediti, čak iako znamo to nekad. Svi smo mi pomalo mazohisti. Svi mi polazimo od nečega što je u nama da bismo to pronašli negde drugde, u nekome, nekako. I naše kosti su od plastelina kada se nađemo između vremena koje nas gazi i prošlih trenutaka u kojima smo izvajani u ljude koji smo sada. Ali kada nas nešto napadne i ugrozi naš život na bilo koji način, naše kosti se pretvaraju u čelik. Branimo se svime što imamo i možemo, upotrebljamo um, isti taj um koji se igra sa nama i čini nas svojim žrtvama. I dvosmislenost toga je više nego očigledna, čak i smešna koliko je vidljiva. Naravno za one koji imaju drugačiju perspektivu od prosečnih. Oni koji su napravljeni od elemenata koji su nezamislivi onima kojima je predaja umu nešto sasvim logično i normalno. Sve drugo sem toga im je apsurdno. I dođemo do stadijuma kada smo u areni sa svojim umom, duboko u sebi sigurni da gubimo, ali se borimo. Jedan čovek. Njegov um i njegova bitka. Sve u svemu, jedan ceo život. I na kraju, jedan kraj. Završetak svega i početak ničega. I obrnuto.


Volim da pišem o ljudima, o emocijama, o svim mogućim komplikacijama u međuljudskim odnosima, ali i o ljubavi. Strelac u horoskopu, rak u podznaku. Volim da čitam ljude, još više kada oni čitaju mene. Obožavam poeziju i fotografisanje, kao i tursku kafu, slatku i jaku.

Related posts

Leave a Comment

What is 7 + 9 ?
Please leave these two fields as-is:
IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)