Svet satkan od Magije 

Inspiracijo – gde si nestala?!

Zdrago drugari. Ovaj tekst (da vam unapred najavim) biće nešto drugačiji i ležerniji od ostalih tekstova.

Zašto? Pa zato što već nekoliko dana, pored svih obaveza na fakultetu, sopstvenog bloga, traženja posla i druženja sa ljudima koje volim, shvatam odjednom da sam iscrpljena i istrošena. A da li sam zaista?

Pa zavisi ko kako gleda na stvari. Ja sam vam onaj večiti optimista, ali ne onaj što vidi da je čaša puna, nego onaj koji će se ustati sa stolice i preduzeti nešto u vezi sa tim. U ovom slučaju, preduzela sam sledeće… Sedim ispred lap topa i gledam kako kursor blinka.

Svako ko treba nešto da napiše, shvatiće taj užasni osećaj. To je kao da znaš da imaš test u dvanaest, a sat je upravo najavio da imaš još samo pola sata da naučiš. Dakle, panika. I nije to problem zbog rokova, to je problem jer u tom momentu pomisliš da si presušio. Da nemaš šta da proslediš ljudima koji te čitaju. Da si prazan.

Sad ću vam odati još jednu tajnu – to ne znači da ste prazni. To samo znači da ste iznureni i da vam je potrebno vreme. Što je sasvim u redu. Znam po sebi, mrzim kada mi ljudi to kažu. Kao da je lako izdvojiti vreme za sve što želite da postignete. No, iako ne spada baš u lakše kategorije, ponovo, sve je stvar perspektive.

loading…

Dakle, sledeće na mojoj listi zadataka, nakon što sam shvatila da buljenje u ekran neće učiniti da moje ruke počnu da pišu nešto zanimljivo, bilo je istraživanje. O čemu bih ja to mogla da pišem sada? I tako, kad sam pokušavala da sama sebe navedem na neki konkretan zaključak šta je to što me pokreće da pišem, shvatim da visim na Instagramu i da sam izgubila određeni vremenski period koji sam možda mogla iskoristiti na nešto konstruktivnije.

I krenem sama sebe da maltretiram mislima poput :“Bože, što sam lenština“. A onda odjednom, uključi se u ovu raspravu i samouverena Jovana. I sada, ova zlobnica protiv heroine (jel’ vidite koliko sam komplikovana?!)

Konačno, ne pobeđuje nijedna, jer mi na pamet pada brutalna ideja. Šta bi bilo kada bih ovo pretočila u tekst? Taj neslavni momenat kada te ophrli umor i kada ne osećaš polet za stvarima koje zapravo obožavaš da radiš, a onda konačno te nešto opali po glavi i shvatiš – hej, pa ja mogu ovo da iskoristim u svoju prednost.

I zato sledeći put kada osetite da nešto ne ide vama u korist, samo promućkajte glavom, možda se tu negde krije zlatno jaje, a vi je ne vidite od samosažaljenja.

(sc_adv_out = window.sc_adv_out || []).push({
id : “418916”,
domain : “n.ads1-adnow.com”
});

Tata kaže da sam filozof, a ja samo volim da pričam.

Related posts