Hladnoća | Između redova

I nije bitno što je neko hladan.

Ruža koja prkosi svojom lepotom i mirisom, pokušava opiti svakog čiju pažnju pridobije, postane žrtva inja.
Te surova hladnoće.
I nije bitno, što u tom vrtu lepote ima još ruža koje, dakako, da nisu iste.
Svaka živi samo svoju boju i nosi svoje inje.
I samo ta odvažna lepota zna kako je opstati sa svojim ledenim kristalima.
Kristali su isti, ali ne i stabljika sa trnjem i listovima.
Svaki trn i pod injem, ima svoju priču.
Svaki list zna svoju svrhu.
A svaka latica zna da je bitan deo nečeg velikog.
Nečeg lepog, sada i hladnog.
Možda će izgubiti svoj miris na neko vreme, ali uvek je bitan kraj.
A na kraju će se inje otopiti kada se sunce izbori za svoje zrake.

A čovek kada ga dotakne nečija duša.
Nečije reči i nečija ruka.
I do tada ne sme da zaboravi da je ruža i pod injem i dalje bila ruža.

About Andrea Blagojević

Budući mašinski inženjer vazduhoplovstva. Zaljubljenik u avione i pero. Verujem u iskrenost, energiju i sjaju u očima. Volim sunce, šetnje i zagrljaje. Volim pozitivne ljude. Misli lako pretvaram u slova, kako bi osecaji večno živeli. Brbljivica po prirodi i veliki optimista. Ponosna na svaki svoj korak u životu. I jedna od retkih koja još uvek veruje da se dobro dobrim vraća.
View all posts by Andrea Blagojević →