Gde smo to pogrešili? | Između redova

Koračajući stepenicama života, poprimamo dimenzije logike koja postane naša svakodnevnica. Logika je nešto s čim živimo i posmatramo život. Logički, potpuno razumljivo. A šta onda kada ta ista logika ne može da nam ostvari ono što bih želeli? Čime se meri želja? Mislima, fokusom ili logikom? S njom je možda već unapred izgubila smisao. Imamo li pravo da se ljutimo zbog toga? Jer ako se naljutimo na logiku, naljuticemo se na svoju svakodnevnicu.

Čovek opstaje pomoću svojih želja. Rođen je da sanja, mašta i korača. Naravno, ograničavajuci sebe logikom. Ili ipak ne?

U konfuzijama dana, ponekad svoje želje i nadanja ostavljamo po strani jer smo naučili da samo posmatramo iz nekog prikrajka, ćoska. Dovoljno je zagledati se u nebo i izgubiti se u mislima. Misli mrse želje, a glava , tu prokletu logiku. Gde smo to pogrešili?

Šta li nam to nedostaje, da joj ne pripišemo krivicu? Kažu, samo jedna reč. Vera. Sve dok želje budemo merili verom, logika nam neće biti potrebna. Bice prisutna, ali ne presudna. Verovati znači videti. Verovati znači osetiti. Biti spreman na svoje želje. A da li smo spremni? Kada život posmatramo tuđim očima, sve je moguće. A sa spostvenim pogledima, još nismo rasčistili neke stvari. Neke poglede u visine i daljine . Jer lakše je verovati u druge nego u sebe. Lakše je gledati stranca, nego sebe u ogledalu.
I na kraju shvatit da nije do logike, već da je do nas samih.
Pa gde smo to, ponovo, pogrešili?

About Andrea Blagojević

Budući mašinski inženjer vazduhoplovstva. Zaljubljenik u avione i pero. Verujem u iskrenost, energiju i sjaju u očima. Volim sunce, šetnje i zagrljaje. Volim pozitivne ljude. Misli lako pretvaram u slova, kako bi osecaji večno živeli. Brbljivica po prirodi i veliki optimista. Ponosna na svaki svoj korak u životu. I jedna od retkih koja još uvek veruje da se dobro dobrim vraća.
View all posts by Andrea Blagojević →