Feniks

– Gde mi je ostalo srce, a gde ono beše duša?
– Što mene pitaš? Pa sama si ga poklanjala svima redom. Verovala i davala šansu. Opet si izigrana. Ne gledaj u mene, plačem samo zato što sam tvoj odraz u ogledalu. Inače, se ne saosećam sa tobom. Sama si kriva.
– Hoćeš li mi oprostiti?
– Plačem sa tobom samo zato što sam tvoj odraz u ogledalu.
– Hoćeš li mi oprostiti?
– Hoću, ako ustaneš. Ustaneš, zavrtiš svoj ringišpil i obojiš svet u crveno. Hoću, ako obrišeš tugu ili je makar sakriješ, konačno obuješ omiljene cipele i osvojiš svet u njima. Hoću, ako konačno prestaneš zajedno da nas povređuješ.
– Kako ću opet verovati?
– Kako ću ti ja opet verovati?
– Žao mi je, ali ti nemaš izbora.
– Nemam, ja sam samo tvoj odraz i moram da plačem sa tobom. Inače, nije mi žao tebe naivne ruže. Nije mi žao tebe naivnog miša.
– Ja nisam miš.
– Dokaži. Izađi iz rupe. Mi nismo žena za skrivanje, izađi i pokaži zube. Tu ću ti vrlo rado pomoći. Ali, pre toga ćeš morati mene da pobediš. Dokaži da si vredna mene, nas.
– Spremam se da potražim vrata.

loading…


About Tamara Životić

Hedonista! Ljubitelj dobrog vina, knjige, dobrog stila... Život je lep ako ga bojite u sreću.
View all posts by Tamara Životić →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *