Dotakli smo dno rezervoara | Dnevnik jedne konobarice

Evo nas tu smo gde smo, sa mizerno malim platama od po 120 dinara na sat iako se ovi iz državnog vrha hvale da je više, mada svi znamo da su privatnici sami svoje gazde pa će nas plaćati kako im se prohte.
Tu nam je i jezivo stanje u zdravstvu, a za stanje u prosveti ne mogu ni da nađem pravu reč kako bih ga opisala.
Hleb nam košta od 30 dinara pa nadalje, pa je većina počela da kupuje onaj od juče na džakove. Kad se umoči u čorbicu pasulja, boranije i graška odličan je, a i ako se skrpi za koju flašu mleka tada je najbolji.
Narod je počeo više da se boji automobila Elektrodistribucije nego policijskih. Molimo Boga da ovaj dan ipak preskoče nas, a da isključe struju komšiji. Za koji dan će socijalno, pa će se uplatiti koja hiljada. Međutim ne možeš više ni tako da ubediš ove zaposlene iz Eletrodistribucije. Uveli im odbijanje određenog procenta plate ukoliko ne izvrše sva isključenja koja su im data.
I onda eto nas pametnih ujedninjenih Srba, najjači smo kad je najteže kažu. Izgleda da je najteže kada poskupi gorivo, prosto ne znamo kako da funkcionišemo kada je gorivo tako skupo. Jedemo stari hleb, mleko ponekad, ali ne znamo kako da nađemo zamenu za gorivo. Ne možemo da nađemo vremena za odmor i porodicu, ali kada su u pitanju protesti protiv poskupljenje goriva tada ćemo uzeti i slobodan dan ako treba.
Zatvorićemo sve puteve, držaćemo plakate protiv vlade i predsednika i postići ćemo jedno veliko ništa. Za to vreme bolesni neće stizati na zakazane preglede, žene će se porađati u kolima, policija će vršiti svoju dužnost, ali opet će biti krivi jer su protiv naroda, a oni samo pokušavaju da zarade za svež hleb, inače ako ne poslušaju vlast i oni će početi da kupuju ovaj od juče. Čak se ni srednjoškolci nisu obradovali, nisu stigli da poprave ocene i većina ih je otišla na popravni.

I onda se dešava magija. Nemojte da mislite da su smanjili cenu goriva, niti će se to uskoro desiti.
Desila se magija u vidu fudbala, počelo je Svetsko prvenstvo. Ulice se opustošile, svi zavaljeni u fotelje prate utakmice, a gorivo se toči kao i uvek po istoj ceni i život se nastavio dalje.

Da se razumemo svi, ne treba gorivo da bude skupo, ali mislim da mi imamo mnogo veće razloge da protestujemo, recimo za bolji život?
Očekivano smo ispali sa Svetskog prvenstva nakon tri odigrane utakmice, sada je vreme da pljujemo po našim fudbalerima. Kada se i toga zasitimo počećemo da pričamo kako je uspeh što smo uopšte otišli na Svetsko prvenstvo.
Baš tada ćemo se setiti da je gorivo još uvek skupo pa ćemo započeti proteste ispočetka ili ćemo se ipak pomiriti sa tim.

Ukoliko protesta opet bude, pretpostavljam da dok satima sedite u kolima potrebne su vam cigarete, voda, nešto da pojedete… Kada imate za sve to, onda neka svako od vas pošalje bar po jedan SMS za bolesnu decu. S’obzirom da možete da šaljete SMS-ove za učesnike rijalitija kako bi oni osvojili novčanu nagradu, zašto ne bi pomogli nekom detetu da ozdravi? Sami postavite paralelu, da li je bolje podariti nekome zdravlje ili nekome gurnuti pare u džep?

loading…


About Tamara Varda

Konobarica iz nužde, peto dete i najponosnija tetka. Knjiga i slatkiša nikada dosta, a jedina stvar koju mi niko ne može oduzeti je biblioteka u mojoj glavi.
View all posts by Tamara Varda →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *