Da li smo zaboravili da cenimo život? | Dnevnik jedne konobarice

Sretnem ga svakog dana na istom mestu. Poklonim mu osmeh i poneku paru ako imam. Navikli smo tako, oboje. Primetila sam da se raduje svaki put kad me vidi. Popričamo nekoliko minuta, znam da mu znači. Kako i ne bi kada po ceo dan sedi ispred marketa moleći za malo novca kako bi imao nešto da pojede i popije.

loading…

Nema obe noge, u kolicima je. Ne znam zašto niti kako mu se to desilo, a ni kada. Niti me zanima, niti je bitno, užasno je. Rukama upravlja kolicima. Ne znam gde živi niti da li uopšte ima krov nad glavom. Ponekad ima pivo u rukama ili cigaretu. Čujem ovde u kafiću osudjujuće komentare o tome kako može da pije i puši i kako ga nije sramota da prosi.

Pitam se kako ljude nije sramota da komentarišu. Zdravim ljudima je dozvoljeno i da piju i da puše i da rade sve što požele dok bolesni treba da se ponašaju u skladu sa svojom bolešću ili nedostatkom, odnosno da plaču i tuguju i da izgube svaku volju za životom.

Pa zar mu se ne treba diviti što nije izvršio samoubistvo ili što nije postao alkoholičar? Zar mu se ne treba diviti što i dalje živi i što je našao način da preživi?

Ljudima koji ne mogu da hodaju, nego su osudjeni na kolica smeta svaki mogući stepenik, uzvišenje, rupa. Znate li koliko je njihovo kretanje onemogućeno ukoliko ispred prodavnice, apoteke, marketa, butika, biblioteke, mesare, kafića, cvećare, stadiona i drugih objekata, nema uzvušenja napravljenog za njih.

Cenite svaki svoj napravljeni korak, svaki uzdah, svaki pokret jer neko bi sve na svetu dao da može slobodno da šeta ulicom. Nemojte decu da učite da upiru prstom u bolesne i invalide. Ne sažaljevajte ih, postavite se prema njima kao prema svakoj zdravoj osobi i oni će to umeti da cene. Pomozite koliko možete tim ljudima i na taj način pokažite zahvalnost prema životu.

   

About Tamara Varda

Konobarica iz nužde, peto dete i najponosnija tetka. Knjiga i slatkiša nikada dosta, a jedina stvar koju mi niko ne može oduzeti je biblioteka u mojoj glavi.
View all posts by Tamara Varda →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *