Vesti 

DA LI SMO SAMO ODRAZ IZ OGLEDALA? | PHILOSOPHY.OF.FASHION

Malo korektora ispod očiju i na par bubuljica, labelo, nacrtane obrve i mnogo maskare. Sočiva i punđa nemarno vezana na vrhu glave. Uske farmerke i udoban široki džemper. Čizme sa četvrtastom potpeticom i dobra torba. Osmeh je tu ponekad, ponekad su oči prazne. Što su oči praznije više šminke i nakita je tu da odvuče pažnju sa njih. Što se lošije osećamo bolje izgledamo. Što smo srećniji manje nas je briga za to. Ne želimo da nas ljudi gledaju ispod oka, da ni u kom slučaju ne čujemo ono famozno ,,kako si?”. Ne zato što nemamo odgovor nego jer je pitanje uglavnom iz kurtoazije, a svako ,,dobro” propraćeno lažnim osmehom i uzdahom boli. Boli jer nikoga ne zanima da li smo dobro ili nismo. Boli jer je lično meni nemoguće da budem najjobičnije dobro. Dobro sam. Ravna crta sam. Zar je moguće da se neko samo tako oseća?! Zašto bi sebe sveli na prosek? Ni tamo, ni ovamo. Imamo toliko emocija, takve eksplozije ispod kože. U svakom momentu u glavi mi je vatromet, nemam potrebu da čekam da ga vidim na nebu kada ga u svakom trenu mogu videti u svojoj glavi. Manje je bitno da li je u pitanju vatromet sreće ili tuge. Plima ili oseka. Ono što je od toga bitnije je da nikada ne postanemo samo dobro. Da ne dođemo do toga da preživljavamo život koji je jedan i koji treba živeti. Jer ako smo samo dobro, samo praznina u ljušturi koja diše ne možemo biti ni plima ni oseka. Nema tada u našim očima ni najmanje dubine od beskrajnog mora. Ako smo samo dobro onda smo potok, a zašto bi iko izabrao da bude samo potok pored toliko bisera koji se kriju u školjkama na najvećim dubinama. Ne kažem da će svaka školjka koju izronimo sadržati biser, ali zar nije bolje i da poneka bude prazna nego da čak ni školjku nikad ne pronađemo? Nije li bolje ponekad isplakati reku, a ponekad se smejati kao da si tek otkrio šta je smeh nego konstantno biti jedno veliko ništa. Jedno veliko dobro sam. Jedan je život, ne znate da li ćete se sutra probuditi. Zašto onda sedeti na klupi luna parka i posmatrati kada se možete voziti na roler kosteru. Makar posle i povratili bar znate da ćete se jednog dana tome iskreno smejati dok se sedenja na klupi zasigurno nećete sećati. Da li ikome ili ičemu dopuštate da vas ograničava zbog onog što će misliti o vama? Bila sam takva. Radila sam sve što se drugima dopada da bih se ja njima dopala. Godinama sam želela da svi oko mene budu srećni misleći da ću tako ja biti srećna. Onda sam shvatila da je nemoguće da mi se dopadaju ljudi kojima se ja dopadam samo dok igram po njihovim pravilima. Okovi su pukli. Nisam uradila ništa radikalno, nikakva prevelika promena, ali sam odlučila da mi u životu ne trebaju ljudi koje ne zanima šta se krije iza ,,dobro sam”. Ne trebaju mi oni koji će će kvariti moj osmeh jer zašto bih pobogu bila nasmejana u 7 ujutru zar nisu svi tad nervozni, a još manje oni koji će kolutati očima na moje suze jer zašto ne zadržim to za sebe? Ne treba mi život gde umesto prve jutarnje kafe ne smem da naručim kuvano vino ako tako želim, niti gde moram petkom i subotom da sređena idem u grad jer svi idu i pijem ono što svi piju i smejem se jer se svi smeju i pričam sutra kako je bilo super iako nije i i i. I granice su spale, ,,dobro sam” više ne postoji u mom rečniku. Ako nisi spreman za vatromet mojih emocija u kom god pravcu se on raspršio ne trebaš mi u životu. Ako želiš da čuješ dobro sam, ne pitaj kako sam. Ako ne želiš pravu mene u životu ne želim ni ja lažnog tebe. Ko god da si. Ne želim da se svedem na odraz iz ogledala. Ljušturu koja izgleda i ponaša se onako kako drugi od nje zahtevaju. Prazninu koja će se jednog dana zapitati zašto se nije smejala, zašto nije plakala. Zašto, pored toliko mogućnosti, nije pokušala. Zašto, pored toliko života zarobljenog u sebi, nije proživela nijedan. Ako već još uvek niste spremni da postanete more koje ništa ne može obuzdati počnite od toga da se umesto u normalnom gledate u iskrivljenom ogledalu. Od toga da umesto ravna budete kriva crta. Samo na taj način jednog dana ćete umesto kajanja u sebj imati sećanja i uspomene.

Paradoks u jednom telu. Delimično filozof, delom zaljubljenik u estetiku i sve ono lepo i moderno.
Lutalica. Ponekad previše racionalna i objektivna, a povremeno nesvesna svega oko sebe.
U šuštini, spremna da vam poklonim ulaznice u moj svet, ukoliko mi dopustite da vas zainteresujem za njega.

Related posts

Leave a Comment

What is 14 + 6 ?
Please leave these two fields as-is:
IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)