DRUGA PRIČA | THUMBELINA’S TALES

“Ja bih te poveo tamo”, pokazujem u daljinu dok se ona trudi popeti se na prste kako bi provirila kroz uske horizontale između venecijanera. Kao da je “tamo” zaista mesto i kao da se može obuhvatiti pogledom iz mog stana. Nebo su šarale plava i narandžasto-žuta, koje su se lagano gasile pred zalazak. “Gde tamo?”, upitala je kroz detinjastu ljutnju trudeći se da održi balans, kako je ništa što je bilo u njenom vidokrugu nije moglo zadovoljiti. Park, drveće, reka i par solitera. Iščekivala je nešto nepoznato. loading… “Bi li…

Read More

Prva priča | Thumbelina’s tales

“To je bilo… Sada će mi trebati neko drugi da korača uz mene…” izgovarao je u prekidima, svaku reč sve tiše. Stajala je ispred njega skrivajući desnu nogu iza leve. Skrivajući i svoj pogled isto tako. Trebalo bi zagrliti je, pomišljao je, ali mu se ruke nisu micale. Trebalo je možda pre… možda je trebalo grliti je više. Možda joj reći kako je nedostajala njena tišina u svakom novom jutru koje ga je, uz buku sa ulice, sve češće budilo. U svakom jutru koje nije poznavao bez nje. Možda je…

Read More