Ljubav je… | According to Tam

Ljudi često mešaju ljubav sa svim i svačim. Mešaju je sa srećom ili je mešanju sa tugom. Kao da su sve ljubavi srećne ili tužne. Kao da nema sredine. Kao da je sve crno ili belo. Nije. Kao što postoje nijanse sive između crnog i belog, postoji mnogo toga na putu između srećne i tužne ljubavi. I kako uopšte odrediti šta je to srećna ljubav, a šta tužna? Nikako. Ljubav je podrška. Ljubav je kad uz sebe imaš nekoga ko će biti tu, držati te za ruku u dobru i…

Read More

ANIKIN SVET: Da l’ me oči varaju, il’ ovo ispred mene hodaš ti | episode 2

Anika je lenjo zevnula i pokrila se preko glave. Bilo je već osam sati i znala je da mora odmah da ustane ako želi da stigne na posao na vreme. Bio joj je prvi radni dan na jednoj od vodećih sportskih televizija u regionu. Prezime njenog oca omogućilo joj je da dobije posao o kakvom je oduvek sanjala, bila je toga svesna. Odrasla je na košarkaškim mečevima i sportskim događajima. Kod izbora profesije nikada nije imala dilemu. Želela je da bude sportski novinar od kad je znala za sebe. Otac…

Read More

ANIKIN SVET: Honey, I’m home | episode 1

Otvorila je prozor i kroz njega pustila čitav novi svet. Tišinu je zamenio žamor glasova, zvuk automobila. U toplinu sobe ušao je hladan vazduh i miris kiše koja je neumorno padala. A volela je taj miris. Licem joj se raširio osmeh. Kada je pre više od 14 sati stigla u stan, Anika se srušila na krevet i spavala sve dok je dobovanje kiše o prozor nije probudilo. Vratila se u svoj rodni grad posle skoro pet godina, a činilo joj se da je sve ostalo onako kako je i ostavila…

Read More

2400 kilometara nedostajanja

U suton… Dok se nebom razlivaju boje… Sedela je na terasi iznajmljenog stana. Ona. U suton… Dok se nebom razlivaju bolje… Stajao je na obali reke Merzi. On. Između njih 2400 kilometara. Dve hiljade i četiri stotine kilometara nedostajanja, nerazumevanja, nerazjašnjenosti. Mrzeo je sebe što je otišao, a nije joj rekao kako se oseća. Mrzela je sebe jer ga je pustila da ode misleći da joj nije stalo. Sreli su se u jednoj od onih modernih kafana sa kariranim stolnjacima, tamburašima, polugolim ženama i muškarcima koji su te iste žene…

Read More

Rekla je…

Nema meni leka za njega. A ni njemu za mene. – rekla mi je. – Možemo nas dvoje jedno bez drugog, možemo. Ali ne baš dugo… Nasmejala se, kao da se nečega priseća. Izluđuje me, znaš? – dodala je sa istim osmehom. – A, vala, i ja njega. Slušala sam kako priča o svim njegovim odlascima i vraćanjima. Kaže, odavno je prestala da broji… Ali joj je sa svakim odlaskom sve više nedostajao i svaki put ga je dočekivala sa sve više ljubavi. Vremenom, on je sve duže ostajao i…

Read More

Prokleti

On celu noć flertuje sa drugim devojkama. Ona celu noć pije zbog drugog momka. Kući odu zajedno. Ne znaju oni šta su. Bili su prijatelji, sada više nisu. Bili su jednom, davno, jedno drugom ljubav. Sada više nisu. Drže se tu na graniici, na toj tankoj liniji, između prijateljstva i nečega. I ljubavi i nečega. Oni su nedefinisani. Nikada je ljudi nisu videli kako u satima nakon ponoći ulazi u njegov stan. Nikada ga ljudi nisu videli kako se u zoru iskrada iz njene kuće. Ponekad je toliko iznervira… Ponekad…

Read More

Idi, nedostajaćeš mi

Vidi, ne znam kako bih ti rekla… Moraš da odeš. Moraš da se skloniš od mene. I da me pustiš. Ne zvuči lepo, znam, da posle svega samo kažem – idi. Nije ni lako, veruj mi. Ali idi, molim te. Što dalje od mojih koraka, od mojih puteva. Moraš da odeš, jer su ti koraci sa tobom kao neka dečija igra. Dva napred, pa isto toliko nazad. Zar ne vidiš? Odlazi, molim te, jer ne mogu više da je igram. Ubija me. Ubijaš me. Moraš da odeš zauvek, jer ne…

Read More