Carpe diem

Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića. Neke stvari naučiš i ostanu urezane u pamćenju. U početku, jedna ovako jednostavna definicija ima vrlo pragmatično značenje. Pa je negde potisneš u dubini duše sa smeškom sećajući se ranih školskih dana, časova biologije, prvih suza zbog ocena, pa ekskurzija, prvih simpatija, spremanja za prijemni ispit za srednju školu, pa druge simpatije, pa druženja, pa izlazaka, pa suza zbog druge simpatije, pa proslava punoletstva, pa prvog raskida, pa spremanja za prijemni ispit za upis na fakultet, pa, pa, pa, hiljadu pa… Paaaaaaaa… Odjednom slatke školske muke postaju preslatke naspram života odraslih u koji si tako galopirajući pristigla. Misliš da je taj svet pun teških misli, sve većeg broja neprospavanih noći naspram ovih drugih, neki svet kojem pripadaju tamo neki ljudi od kojih si ti još uvek daleko jer ’’ima vremena’’. A činjenica je da je život, ma kakav život, svaki dan je rolerkoster koji se može završiti filmski (ne)stvarno.

Source: Google Images

Vođena nekim senovitim mislima usled nemilih događaja koji su se zadesili u proteklom periodu, već neko vreme podvlačim neke imaginarne crte, rezimiram i vagam šta je za mene u ovom kosmosu ćelija. Od čega sam satkana i kako funkcionišem? Dolazim do nesvakidašnje svakidašnjeg odgovora: porodica. Ne mogu da funkcionišem bez tih krajnje voljenih i istovremeno krajnje iritantnih bića. Jer onaj ko vas najviše voli i poznaje, upravo će vas dovoditi do ekstremnih stanja duha, budiće u vama čitavu lepezu emocija. I to je ono što je dragoceno. Jer ako ljubavi nemam, ništa sam!

Ne dozvolite da izgubite priliku zauvek da nekome kažete da vam je veoma stalo do njegovog prisustva. Ne čekajte poslednje prilike. Ne dozvolite da vas život razdvaja sa svim svojim obavezama, a da vas tragedija sastavlja. Ne gubite dragoceno vreme čekajući savršen složaj kockica jer neće doći kad želite nego možda nekad jednom kad jedna od najvažnijih kockica ne bude tu. Iskoristite dan! Carpe diem! U susret lepom vremenu, toplim danima, probuđenoj prirodi, razmrdajte svoj duh i iskočite iz ljušture. Ovi redovi nose krajnje pozitivnu poruku uprkos tamnim tonovima.

Šta je tvoja ćelija? Šta te pokreće? Misli o tome.

loading…


About Marija Simić

Ljubitelj lepih predela, mirisa i zvukova. Putnik, čitalac, kafopija i osmeholik. Mislima na moru, uvek. Uvek.
View all posts by Marija Simić →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *