Avanture umorne mame Slider 

Avantura može da počne | Avanture umorne mame

00:00h 19.01.2017

Sa rancem u jednoj ruci i ogromnom brigom na licu nesigurnim koracima sam krenula dugačkim belim hodnikom. Međutim svaki novi korak je bivao sve sigurniji i odlučniji, a stah je polako nestajao i ustupao mesto mesto neopisivoj sreći i iščekivanju. Pitate se gde sam to krenula ? Mama je krenula u avanturu i to kakvu avanturu.

“Avantura roditeljstvo kreće za koji sat!!!”

02:00h 19.01.2017

Napokon nakon dva sata idi tamo, dođi ovamo, ( naravno vukući onaj isti ranac sa sobom ) sam se dočepala kreveta. Iskrena da budem da je idi, dođi trajalo još malo legla bih na onaj isti gore pomenuti hodnik ma koliko pločice bile ledene. Jer kada izgledate kao mečka koja se prejela pred zimski san, ovoliko idi mi, dođi mi uopšte nije zanimljivo. Taman kada sam se udobno smestila i namestila ( koliko je to moguće kada ste ovoliki ) rešena da malo dremnem ( jer Bože moj, posle ovoliko šetnje i najmršaviji bi se već umorili ), eto ti ga drugi problem, sjatili se oko mene u čudu što sam ja rto rešila da malo odmorim. Zamislite ja se osećam kao da sam maraton upravo trčala, a oni u čudu gledaju me. Govore kako se beba očekuje kroz par sati. P.S. Taman da odremam malo 🙂

04:00h 19.01.2017

Nećete verovati, oči kao tiganji. Kakvo crno dremanje, nema ovde ni D od dremanja. Sat gleda mene, ja gledam njega, sve mislim pokvaren je, kazaljke ne mrdaju, bar ne onoliko brzo koliko bih ja to htela.

05:00h 19.01.2017

Još uvek se sat i ja uzajamno gledamo…

05:30h 19.01.2017

I dalje se ništa ne dešava. Ustajem, šetam… Pored nogu, sada me i kičma boli… To je sve od onog njihovo idi, dođi…

07:30h 19.01.2017

Sada sam već i gladna i žedna… Svako malo pitaju kako sam, eto kako sam, kao da sam u pustinji na +50C. Tražim vodu, ne daju, tražim da šetam, ni to ne daju…

09:00h 19.01.2017

Napokon se nešto dešava ( tako bar oni kažu ) ja sem one gladi i žeđi ništa više ne osećam. I dalje sam uporna u nameri da mi daju da pijem vode… Ništa, ne popuštaju… Vodeeeee…

10:00h 19.01.2017

Posle svog mog kukanja za vodom dobijam malenu gazicu tek nešto malo pofajtanu vodom. Gledam je u čudu, pa ljudi da li ste normalni, bazen vode bih popila. Ne znam šta da radim sa njom, da li da plačem ili da se smejem…

11:10h 19.01.2017

Na njihovu veliku sreću ( nisu mi to rekli, ali vidi im se to na licu ) ja sam ućutala. Nema, predajem se, nema vode, ne tražim više.

11:45h 19.01.2017

Gledaju me dva malena oka. Malena rukica se drži za moj prst. Trenutak kada zaboravljam na glad, žeđ, umor…Za mene sve je stalo, život je dobio smisao. Novi život je upravo rođen, ceo svet počinje da se vrti oko tog malenog bića.

Od današnjeg dana 19.01.2017 “Avanture umorne mame” zvanično počinju.

P.S. Oprostila sam im onoliko idi mi, dođi mi 🙂

Pratite nas, avanture tek slede 🙂

Mama jednogodišnje devojčice, zaposlena puno radno vreme (24h). Nespavanje i umor su mi svakodnevni saveznici, frizura i šminka misaona imenica, ali uz osmeh sve se lakše rešava. 😀

Related posts