Rijalitijima nikad kraja! | Dnevnik jedne konobarice

Bio je juče izuzetno težak dan za mene. Nisam se pošteno ni probudila, skuvala prve kafe za Džonija i Iku i već čujem rasprave o tome šta se sinoć dešavalo u rijalitijima. Iz dva razloga ne želim da navedem kojim rijalitijima. Prvi je zato što zaista ne znam koji su trenutno aktuelni niti kako se zovu, a drugi je zato što ne želim da ih imenujem. Jadni smo. Jako smo jadni, toliko da nismo ni svesni toga. Znate li ko je prvi u redu ujutru na trafici da kupi novine?…

Read More

Sliq ili sliku? | Dnevnik jedne konobarice

Nedelja jutro, mnogo hladno oktobarsko jutro. Verujte mi da nema ništa gore nego ustajati nedeljom na posao, samo zbog činjenice koja mi se celo jutro vrti po glavi, a to je da ceo svet danas duže spava. Verujte mi da ne sretnem ni pse lutalice koje inače radnim danima svakog jutra vidim. Čak i oni odmaraju. Ali jedina stvar koja može da mi skrene misli sa nespavanja nedeljom ujutru je nepismenost! Mada nepismenost može da mi skrene misli sa svega. Ne mislim za sebe da sam doktorirala srpski jezik, ali…

Read More

Da li smo zaboravili da cenimo život? | Dnevnik jedne konobarice

Sretnem ga svakog dana na istom mestu. Poklonim mu osmeh i poneku paru ako imam. Navikli smo tako, oboje. Primetila sam da se raduje svaki put kad me vidi. Popričamo nekoliko minuta, znam da mu znači. Kako i ne bi kada po ceo dan sedi ispred marketa moleći za malo novca kako bi imao nešto da pojede i popije.   Nema obe noge, u kolicima je. Ne znam zašto niti kako mu se to desilo, a ni kada. Niti me zanima, niti je bitno, užasno je. Rukama upravlja kolicima. Ne…

Read More

Školarci, cveće i isfrustrirane majke | Dnevnik jedne konobarice

Mislim da je ovo najfamozniji dan u godini, ovaj čuveni 1. septembar. Nažalost to više nije najvažniji dan za prvake ili najgori za srednjoškolce, ovo je dan majki. Da, dobro ste pročitali, 1. septembar je drugi 8. mart i ja sam se danas uverila u to.   Radila sam prvu smenu, a kafić u kojem radim nalazi se izmedju vrtića i osnovne škole. Jutros, onako uspavana primetila sam gomilu ljudi i shvatila sam da su to školarci. Medjutim nije mi bilo jasno zašto ima toliko odraslih. I onda sam se…

Read More

Spakovati kofere i otići? | Dnevnik jedne konobarice

“Idem! Probaću, ništa me ne košta!” – uzviknuo je Ćomi. Inače, Ćomi je moler i dobio je ponudu da radi za gradjevinsku firmu u Nemačkoj. Trenutno se time bavi privatno, ali posao je značajno opao. Odlučio je da pokuša da radi tri meseca u inostranstvu. Nema ženu ni decu i po njegovim rečima nema nikog da ostavi ovde i slobodno može da ode. Da li je to zaista tako lako? Spakovati kofere i otići trbuhom za kruhom, što bi naš narod rekao. Meni dve jako bliske osobe su otišle da…

Read More

Da li bi bila zlatna da je tudja? | Dnevnik jedne konobarice

Čujem lupanje vratima, žamor glasova i odjek stopala. Pristižu kao i svakog dana u isto vreme. Radni dan je prošao, kući ih je sačekao topao ručak i onda je usledio njihov omiljeni deo dana, a to je dolazak kod mene na kafu (ili u većini slučajeva nešto jače). Ali ovaj put je drugačije to što su se svadjali. Ćomi je vikao na Džonija objašnjavajući mu kako je ona sama kriva za to. Džoni viče nešto o tome kako je to apsolutno nepotrebno obeležavanje takmičara. Ubacio se Ika koji je pokušao…

Read More

Smeće, Turci i previše limunade | Dnevnik jedne konobarice

Kako kažu naši dragi meteorolozi današnja temperatura neće prelaziti 40°C i ovaj 10. avgust biće jedan od najtoplijih dana u godini. Svi znamo da su oni plaćeni da lažu, a verujem da smo mi konobari toga najviše svesni. Verujte mi znam da je bilo više od 40°C jer sam eto, baš tog najtoplijeg dana u ovoj godini radila od 7h do 15h u pantalonama i košulji. Služila sam bezbroj kafa i toliko limunada da verujem da bolje gulim limun od bilo kog noža, secka, blendera i sličnih kuhinjskih pomagala. Mislim…

Read More