ANIKIN SVET – Episode 1

Ova nedelja je bila luda. Ili sam ja luda? Još uvek ne mogu da procenim. Da vidimo… Prošlog petka dobila sam ponudu za posao. Dva dana kasnije sela sam u avion i preletela 800 kilometara. Ostavila prijatelje, momka i vratila se u grad u kom je nekada bio čitav moj život, a sada nemam nikoga. Da je otac živ rekao bi mi da sam hrabra što sledim svoje snove. Da sam u kontaktu sa majkom rekla bi mi da sam glupa što sam odbacila savršeni život koji sam imala. Savršen, po njenim shvatanjima. Neispunjen, po mojim.

Imam 25 godina i do sada sam živela u osam država. Otac mi je bio košarkaš, a po završetku igračke karijere radio je kao trener u nekoliko klubova. Najviše vremena proveli smo u Turskoj, gde sam završila osnovnu školu. Srednju sam upisala u Srbiji, a na sredini mog školovanja tata se vratio u Istanbul. Mama je mnogo vremena provodila tamo, a ja sam bila dovoljno odrasla da odbijem selidbu – ostala sam u Beogradu da završim školu. Imala sam planove da tu upišem fakultet i živim srećno do kraja života sa jednim Dušanom. Nije mi se dalo.

Mesec dana pre mature primila sam najgori poziv u životu. Darko Šijan, moj otac, oboleo je od raka kostiju. Završila sam školovanje, spakovala život u nekoliko kofera i vratila se u Tursku.

Darko je bio veliki borac – čitavog života, a posebno tih poslednjih godina. Nije želeo da prestane da radi sve dok više nije mogao da stoji. Išla sam na njegove utakmice i posle svake plakala od olakšanja što se nije srušio na terenu i što je još jednu preživeo. Gledala sam ga kako se više nervira zbog poraza nego zbog te bolesti koja ga je uništavala. Molila boga da ga ne zateknem savijenog od bolova kad dođem kući sa predavanja i trudila se da budem bar upola jaka koliko je on bio. Kada je postalo najteže majka je sve češće putovala u Srbiju. Vremenom je prestala da dolazi u Istanbul. Nije mogla takvog da ga gleda, govorila je. On ju je stalno opravdavao, a ja sam na dan njegove sahrane prekinula svaki kontakt sa njom.

Dok je svet oplakivao Darka Šijana, velikog sportistu i još većeg čoveka, ja sam hodala sama. Slomljena, bez želje da nastavim život u kom njega nema. I to je trajalo skoro godinu dana. Prestala sam da odlazim na fakultet, da se viđam sa prijateljima i da izlazim iz stana. Imala sam dvadeset jednu i želela sam da me nema.

loading…

Emir je igrao u klubu mog oca kad sam se doselila u Tursku i bio je moja najveća podrška i najbliži prijatelj u tim teškim godinama Darkove bolesti. Jednoga dana došao je kod mene, pogledao me i rekao: Anika, tvog oca bi bilo sramota što si toliko slaba i mrzeo bi sebe što ti uništava život. Ako nećeš zbog sebe, mene ili bilo koga drugog da nastaviš sa normalnim životom, uradi to zbog njega. Nakon izgovorenih reči okrenuo se i otišao. Plakala sam nekoliko sati bez prestanka, u suzama zaspala i sutradan se vratila na fakultet.

Četiri godine kasnije, ponovo sam u Beogradu. Bez oca, bez želje za majkom, bez Dušana koji nije bio tu kada mi je bio najpotrebniji, bez Emira od kog sam otišla kad sam ja njemu trebala, bez prijatelja. Ali sa novim poslom, onim o kakvom sam uvek sanjala. Spremna za nove izazove i novi život. Daleko od onog kakav sam imala.

Hoćemo li zajedno u ovu avanturu?

_______________________________________________________________________

SLEDEĆE:

EPISODE 2

 

***

ANIKIN SVET je autorkina fikcija – svaka sličnost sa stvarnim životom i likovima je slučajna. 🙂 Novi delovi ovog online romana/dnevnika/kolumne izlaziće NEDELJOM u 18 časova samo na www.haos.rs.


About Tamara Popov

Sanjar navučen na knjige, kafu, čokoladu i instagram. Sportski novinar po zanimanju. Pisac u nastajanju.
View all posts by Tamara Popov →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *