Avantura može da počne | Avanture umorne mame

00:00h 19.01.2017 Sa rancem u jednoj ruci i ogromnom brigom na licu nesigurnim koracima sam krenula dugačkim belim hodnikom. Međutim svaki novi korak je bivao sve sigurniji i odlučniji, a stah je polako nestajao i ustupao mesto mesto neopisivoj sreći i iščekivanju. Pitate se gde sam to krenula ? Mama je krenula u avanturu i to kakvu avanturu. “Avantura roditeljstvo kreće za koji sat!!!” 02:00h 19.01.2017 Napokon nakon dva sata idi tamo, dođi ovamo, ( naravno vukući onaj isti ranac sa sobom ) sam se dočepala kreveta. Iskrena da budem…

Read More

Znaš…

Znaš, te noći sam plakala više nego ikad. Više nego onih noći kad sam plakala tebi na ramenu, tebi u slušalicu, kad su me povređivali svi od reda, a tešila me.. ti. Znaš, bolelo me srce. Mislim da retko ko doživi baš takav osećaj, baš takav bol, kao da ti oduzimaju deo srca, kao da neko stavlja katanac na jedan deo tvog života, bez tvoje dozvole, bez tvoje volje. loading… Znaš, danima nisam znala za sebe,nisam čak ni anatomiju učila, zamisli! Danima sam lutala nazad, vraćala se do onog momenta,…

Read More

Decembar

Decembar mi je u detinjstvu bio najlepši mesec, sećam se posmatrali bi smo kroz prozor i sve ono naše što nas okružuje bilo bi belo… Naravno tu su bili i pokloni, a kasnije kada sam postala malo svesnija i zbog vremena provedenog sa porodicom punog iščekivanja te magične noći. Decembar me seća na radost… Na bezbrižnost… loading… Sećam se jedne situacije kada je tata bio na poslovnom putu a brat i ja kod naše Nane.. Mama nas je sva u čudu pozvala da vidimo nešto… Ispod jelke je bilo brdo…

Read More

Pišem ti…

Pišem ti iako znam da ovo pismo nećeš primiti i nećeš pročitati, ali ću iskoristiti priliku, skupiti hrabrosti, i izneti ti sva svoja divna osećanja koja pripadaju tebi… Da, tebi. Niko drugi na ovom svetu, osim moje majke i moga oca, ne zaslužuje ovako iskrenu ljubav od mene nego ti. I dok prolazi ovaj sumorni i kišni jesenji dan, pun iskušenja i pun svakodnevnih obaveza, setim se tebe. Setim se naših poslednjih trenutaka provedenih zajedno i gorko žalim za svakom prilikom koju sam mogla da iskoristim da je sa tobom…

Read More

KAKAV KRAJ MORA DA PROUZROKUJE POČETAK ? | KROJAČ VESELIH ODELA

Tišina, svet oko mene je prestao da postoji. Ne čujem glasove ljudi oko sebe, ne osećam udarac u toku guranja pri izlasku iz autobusa, ne postoji ništa. Ispred mene se samo naziru crnom tintom ispisane reči ” 0404. Ambulanta – Psihijatrija ” i ne pomeraju se. Reč psihijatrija rasparčana na slogove pulsira ispred mene. Dlanovi su mi bolno hladni, kao da je dotok krvi zaustavljen. Izlazim na poslednjoj stanici i duboko udišem. U redu, nema više bežanja, tu smo – gde smo. loading… Žena u belom mantilu, vrlo prijatnog lica sedi naspram…

Read More

Silueta | Između redova

I gledam sve te zvezde kako sijaju. Kako uopšte odabrati svoju? Kako nekoj pripisati želju? Sve su iste. Sve su gore i sve sijaju. Žive noću. Danju se skrivaju. Ja se nisam skrivala. Samo sam došla, kao još jedna silueta na zidu. Kao tračag nečeg. Kao mala stvarnost u onom nestvarnom. Kao još jedna neisprekidana nit koja se ponosno oslikava na površini. Vidim, neke su se stopile. loading… Postale su mrlje. Neke su nestale. Živele su pre mene. A neke i dalje prkosno se vraćaju. Istina je, silute s mrakom…

Read More

Energetski vampiri | IGNIST.rs

Da li ste upoznali ljude koji vas čine umornim i slabim? Čine vaše prisustvo suvišnim? Vaše biće isprekidanim? Da li ste ikada upoznali ljude koji su toliko morbidni, sa tragičnim načinom života, oni koji samo sišu tuđe energije i prisvajaju ih u lični ambis, skupljaju i upijaju, kasnije reflektujući ga na vas? Koji vam povuku i poslednji komad kože, kidaju ga i naprave od vas samo skelet krhkih kostiju skrivenih ispod te blistave, zdrave kože ispod koje beže? Da, poznajete takve ljude i postajete takvi ljudi. Svi oni teže ka…

Read More

Kada je oko srca toplo i prsti manje zebu… | Avanture umorne mame

Skoro će zima, a i bez nje ljudi su postali isuviše hladni. Na žalost ne znaju mnogi koliko malo je potrebno da se zagreje srce… Osmeh, lepa reč, gest… “A kada je oko srca toplo i prsti manje zebu…” Osmeh ne košta ništa, a mnogo znači. Lepši smo kada se smejemo, a tim osmehom možda usrećujemo i ljude oko nas.Osmeh jer osmehom pobeđujemo sve, tmuran dan postaje vedar, a svaji problem rešiv bez muke. Zato smejmo se što više, ležimo sa osmehom, budimo se sa njim jer svako novo jutro…

Read More

” PRIVEZAK ZA SRCE ” IZ MININOG UGLA | KROJAČ VESELIH ODELA

Roman ” Privezak za srce ”, autorke Ivane Milinčić jeste jedan od onih koji me, nakon čitanja, podsete koliko je važno ne suditi o knjizi prema izgledu njenih korica ili kratkom sinopsisu na kraju.  Čarolija  se događa već nakon prvih nekoliko pročitanih stranica, svideo vam se početak ili ne, jednostavno ne možete da se zaustavite. Što bi se reklo, knjiga koja se čita u jednom dahu! Uzbudljiva ljubavna priča o sudaru generacija, prožeta humorom, brutalnom strašću i iskrenim emocijama. Tako jednostavno napisano, a opet budi u vama sva moguća čula…

Read More